HR - Ljudski Resursi - Srbija

Bakšiš ne može da zadrži konobare u Srbiji

Poslednjih godina poslovi iz sfere ugostiteljstva su među najtraženijim pozicijama prisutnim i u oglasima „Infostuda”. Nadležni ističu da se hotelijerstvo i ugostiteljstvo sve više posmatraju kao poslovi za sezonski vid zarade, ali za njima ne zaostaju ni poslovi u građevinarstvu i poljoprivredi.

Konobari u proseku očekuju mesečno oko 1.400 evra, ali im je prosek oko 60.000 dinara. Kuvari bi za svoj rad hteli minimalno 1.480 evra, no oni su bolje plaćeni od konobara. Sobari mesečno u proseku očekuju minimalno 1.145 evra, recepcionari smatraju da bi za svoj rad trebalo da dobiju minimalno 1.259 evra, a prodavci u proseku očekuju platu od 1.105 evra... Dok u Udruženju hotelijera i ugostitelja Srbije procenjuju da u ugostiteljstvu trenutno nedostaje oko dvadesetak hiljada radnika, na birou rada iz oblasti ugostiteljstva ovog maja poslodavci su prijavili potrebe za zapošljavanjem 112 konobara i dvostruko više kuvara (223).

Šta ti ljudi tamo rade i zbog čega ne nalaze posao, ako već vlada tolika jagma za radnom snagom u ovoj oblasti privrede?

Dragan Cvetković, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Srbije, ističe da radnici koji imaju diplomu i završenu školu za konobare i kuvare mogu veoma brzo da dobiju posao, ali im gazde nude mizerne plate, što oni s pravom odbijaju.

– Zato nam i odlaze radnici dalje, van zemlje, a onda se poslodavci žale da ne mogu da nađu kvalitetnu radnu snagu. Ipak, ne mislim da govore istinu, jer je istina da poslodavci zapravo neće dovoljno da ih plate, već ih prijavljuju na minimalnu zaradu. Kome bi to odgovaralao za takav zahtevan rad – pita se Cvetković, dodajući da u Srbiji ima nekoliko vrhunskih ugostiteljskih škola u kojima se i te kako školuje kvalitetan ugostiteljski kadar.

– Takvi obrazovani sve više odlaze, jer poslodavci ovde gledaju samo svoj interes, a kod nas dolaze iz drugih država, a pritom ni ne znamo koliko su obučeni za rad, posebno ti konobari i kuvari. Inače, plate konobara su oduvek bile male, jer ih poslodavci tretiraju kao zaposlene koji dok rade dobijaju bakšiš. Ipak, zaboravljaju da je takva naknada dobra volja gostiju. To ne znači da treba da imaju mizerne zarade – smatra Cvetković.

Beograđanin Igor S. radi već više od godinu dana radi kao konobar u jednom omanjem prestoničkom lokalu. Kaže da mu je plata u početku bila mala, na nivou medijalne zarade, ali sada ima veću zaradu, posebno zbog bakšiša.

– Počeo sam s pedesetak hiljada, a sada zaradim dvostruko više. Doduše, pošto gazdi nedostaje još radnika, ja obavljam više dužnosti i nedeljno odradim više od 40 sati. Prevashodno sam konobar, ali katkad moram i da operem sudove, da pripremim kafu, čaj... Kad tako pogledam, onda ja jesam malo plaćen. No, ipak sam zadovoljan jer sam prijavljen – ne žali se on.

Za razliku od njega, koji radi u svom rodnom gradu, radnici na primorju za koje u sezoni vlada veliko interesovanje stižu uglavnom s područja bivše države, prenosi portal www.seebiz.eu. Jedan od njih je Nemanja Marković, iz Sombora, koji u kuhinji jednog šibeničkog hotela radi poslednje dve godine.

– Ranije smo radili sezonski u drugim mestima, ali su nam predložili da radimo ovde, pošto su uslovi dobri, i zato sam ovde ostao toliko dugo. Pre svega, zbog plate koja je znatno veća nego što je u Srbiji. Plata nam je dva-tri puta veća – kazao je Nemanja.

Da bi se problem niskih zarada i manjaka kadra što pre rešio, iz Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Srbije predlagali su potpisivanje granskog kolektivnog ugovora sa unijom poslodavca, ali u toj nameri nisu uspeli.